“RAQAMLI O‘ZBEKISTON-2030” G‘ayrat Berdiyev Guliston davlat universiteti Raqamli iqtisodiyot nega kerak va u nima beradi? Raqamli iqtisodiyot deganda, faqatgina Blokcheyn (Blockchain) texnologiyasini va ulardan xalqaro moliya bozorlarida foydalanish masalalarini yoki kriptovalyutalarni tushunish kerak emas. Albatta, Blokcheyn texnologiyasi, kriptovalyutalar ham raqamli iqtisodiyotning bir bo‘lagi. Lekin raqamli iqtisodiyot (Digital Economy) deganda, raqamli kommunikatsiyalar, IT yordamida olib boriladigan iqtisodiyot tushuniladi. Bunda, yashirin iqtisodiyotga barham berish vositasi sifatida ham qarash mumkin. Chunki birinchidan, barcha operatsiyalar elektron ro‘yxatdan o‘tilishiga, ikkinchidan shaffof bo‘lishiga erishiladi. Qolaversa, ishlab chiqarishda yangi IT texnologiyalar qo‘llanilishi tufayli mahsulot va xizmatlarning tannarxi pasayadi. • Jahon bankining “Raqamli dividendlar” nomli tadqiqoti xulosalari mamlakatlar iqtisodiyotini rivojlantirishda raqamli iqtisodiyotning naqadar dolzarb va muhim masala ekanligini ko‘rsatadi. Xususan, internet tezligining 10 foizga o‘sishi mamlakat YaIM o‘sishiga olib keladi. • Demak, internet tezligi 2 barobar oshadigan bo‘lsa, YaIM hajmi 13-14 foiz ortishiga erishish mumkin. • Jahondagi globallashuv sharoitida tashqi migratsiya, xalqaro savdo va kapitallar harakati, turizm, xorijiy investitsiyalar, IT rivojlanishi mamlakatlarning iqtisodiy o‘sish sur’atlariga ta’sir etadi. • “Elektron hukumat”, “Elektron boshqaruv”, “Telekommunikatsiya”, “Internet”, “Veb-sayt” kabi ko‘plab iboralar hayotimizning ajralmas bo‘lagiga aylandi. IT kundalik hayotimizning barcha sohasini qamrab olmoqda. Тараққиётга эришиш учун рақамли билимлар ва замонавий ахборот технологияларини эгаллашимиз зарур ва шарт. Бу бизга юксалишнинг энг қисқа йўлидан бориш имкониятини беради.1 1Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси - Тошкент. // Халқ сўзи, 2020 йил 24 январь. 6 Иқтисодиётни рақамлаштириш эвазига: хизмат кўрсатиш харажатлари 10-40 фоизгача пасаяди; асбоб-ускуналарнинг бўш туриб қолиши 30-50 фоизгача, маҳсулот ва хизматларни бозорга олиб чиқиш харажатлари 20-50 фоизгача; маҳсулот сифатини яхшилаш ва реклама харажатлари 1020 фоизгача; ишлаб чиқариш заҳираларини сақлаш харажатлари эса 20-50 фоизгача қисқаради. Рақамли иқтисодиёт ва рақамли технологияларнинг изчил жорий этилиши асносида миллий иқтисодиётда иқтисодий ўсиш сифати яхшиланади, янги иш ўринларини яратиш жараёнлари жадаллашади ва кўрсатилаётган хизматлар сифати яхшиланади. 3.7-расм. Рақамли иқтисодиётнинг пировард таъсир кўрсатиш натижалари 2019 Ўзбекистонда интернетдан фойдаланувчилар сони (млн. киши) Бугунги кунда мамлакатимизда мобил алоқа абонентларининг сони йил сайин ортиб бораётганлигини кўришимиз мумкин. Ўзбекистон Республикаси Ахборот технологиялари ва коммуникацияларни ривожлантириш вазирлиги маълумотларига кўра, мамлакатимизда 2013 йилда мобил алоқа абонентлари сони 20,3 миллионтани ташкил этган бўлса, 2018 йилга келиб бу кўрсаткич 22,8 миллионтани ташкил этган. Уй шароитида интернет тармоғига уланиш имкониятлари йил сайин ўсиб бормоқда. Халқаро таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, 2005 йилда бутун дунёда уйда интернетга улана олиш имконига эга бўлган уй хўжаликлари 20 фоиздан камроқни ташкил этган бўлса, 2018 йилга келиб бу кўрсаткич қарийб 60 фоиз уй хўжаликларини қамраб олган. Ракамли иктисодиётни комплекс инновацион технологиялари(15та): 1. Катта хажмли маълумотлар билан ишлаш технологиялари – BIG DATA; 2. Сунъий интеллект –Artificial Intellect; 3. Булутли технологиялар – Cloud Technologies; 4. Мобил технологиялар- е-mobile; 5. Буюмлар интернети – Internet of Things; 6. Робототехника ва сенсорика; 7. Ракамли электрон платформалар ва экосистемалар; 8. Квант технологиялари; 9. СМАРТ-контрактлар; 10. 4.0 саноат технологиялари 11 11. Виртуал ва қўшимча реаллик технологиялари – Virtual Reality and Augmented Reality (VR, AR); 12. Крауд-сорсинг ва крауд-фондинг технологиялари; 13. Блокчейн технологиялари; 14. Криптовалюталар ва ICO (Initial Coin Offering) технологиялари; 15. 3Д, 4Д-технологиялар. 16. Дрон - технологиялари Бугунги мактаб ва ОТМри мутаҳасисликларини % янгилаш зарур. 60 12 11. Виртуал ва қўшимча реаллик технологиялари – Virtual Reality and Augmented Reality (VR, AR); 12. Крауд-сорсинг ва крауд-фондинг технологиялари; 13. Блокчейн технологиялари; 14. Криптовалюталар ва ICO (Initial Coin Offering) технологиялари; 15. 3Д, 4Д-технологиялар. 16. Дрон - технологиялари 13 Мобил алоқа опeраторлари 5G тармоғи 1G - Биринчи авлод мобил технологиялари – фақат овозли қўнғироқлар. 2G – рақамли: овозли қўнғироқлар+ SMS хабарлар + конференцалоқа. 3G.- овозли қўнғироқлар+ SMS хабарлар + конференц-алоқа + мультимедияли хизматлар+ оқимли узатмалар + телефон орқали фильмлар. 4G - овозли қўнғироқлар+ SMS хабарлар + конференц-алоқа + мультимедияли хизматлар+ оқимли узатмалар + онлайн фильмлар + янги сифат. 5G– 4 G га нисбатан 4 марта тез + овозли қўнғироқлар+ SMS хабарлар + конференц-алоқа + мультимедияли хизматлар+ оқимли узатмалар + онлайн фильмлар + абониментлар орасида тўғридан тўғри уланиш+ буюмлар интернети + коммуникация + янги сифат 14 2020 йил октябрь ойида Жахон иқтисодий форуми (https://www.weforum.org/) "Kasblar kelajagi" to'g'risida hisoboti e'lon qilindi. 2025 йилга келиб, одамлар ва машиналар ўртасидаги меҳнат тақсимотининг ўзгариши туфайли янги иш ўринлари (97 миллион) яратилишига ҳамда айрим касблар қисқаришига (85 миллион) олиб келади, бу эса ўз навбатида: 15 • • • • • • • • • • Талаб ошадиган касблар(он-лайн ишлайди): 1. Маълумотларни таҳлил қилувчилар ва олимлар 2. Сунъий Интеллект ва Машина ўрганиш мутахассислари 3. Катта маълумотлар (Big data) мутахассислари 4. Рақамли маркетинг ва стратегия мутахассислари 5. Жараённи автоматлаштириш мутахассислари 6. Бизнесни ривожлантириш бўйича мутахассислар 7. Рақамли трансформация бўйича мутахассислар 8. Ахборот Хавфсизлиги Таҳлилчилари 9. Дастурий таъминот ва дастур тузувчилари 10. “Нарсалар Интернети” (Internet of Things) мутахассислари 16 • • • • • • • • • • Талаб қисқарадиган касблар: 1. Маълумотларни киритиш бўйича мутахассислари 2. Маъмурий-ижроия котиблари 3. Бухгалтерияни юритиш ва иш ҳақини юритиш бўйича мутахассислари 4. Бухгалтерлар ва аудиторлар 5. Монтаж ва завод ишчилари 6. Бизнес хизматлар ва бошқарув раҳбарлари (ЎзР кескин ошди) 7. Мижозлар ҳақида маълумот ва мижозларга хизмат кўрсатиш ходимлари 8. Бош ва операцион менежерлар 9. Механика ва машинасозлик таъмирчилари 10. Материалларни рўйхатга олиш ва сақлаш бўйича хизматчилар 17 • • • • • • • • • • 2025 йилга талаб этилувчи кўникмалар (skills) Аналитик фикрлаш ва инновациялар Фаол ўрганиш ва ўрганиш стратегиялари Мураккаб муаммоларни ҳал қилиш Танқидий фикрлаш ва таҳлил Бунёдкорлик, ўзига хослик ва ташаббускорлик Етакчилик (лидерлик) ва ижтимоий таъсир Технологиялардан фойдаланиш, мониторинг ва назорат Технологик лойиҳалаш ва дастурлаш Чидамлилик, стрессга бардошлик ва мослашувчанлик Фикрлаш, муаммони ҳал қилиш ва идеация 18 - Yagona interaktiv davlat xizmatlari portali (YIDXP) da talab qilinadigan davlat xizmatlarini amalga oshirish; YIDXP mobil versiyasini amalga oshirish Elektron hukumat to'g'risidagi axborot kioskalarini amalga oshirish;- davlat xizmatlari uchun mobil ilovani amalga oshirish - O'zbekiston Respublikasi Prezidentining virtual qabulxonasi; - davlat organlarining call-markazlari ishini 7 kunlik rejimga o'tkazish Aholining barcha qatlamlari ishtirokida va o'zaro ta'sirida davlat boshqaruvini isloh qilish va doimiy takomillashtirish • • Ochiq ma'lumotlar to'plamini nashr etish; davlat idoralarining veb-saytlarini doimiy takomillashtirish va optimallashtirish ravishda SMART hukumat kontseptsiyasini amalga oshirish Strategik maqsadlar Elektron rivojlanish reytingida TOP-50 mamlakatlarga kirish, (BMT) TOP-50 global ochiq ma'lumotlar indeksiga kirish Davlat va aholi va tadbirkorlar o'rtasidagi munosabatlarning innovatsion usullarini joriy etish Kerakli ma'lumotlarni taqdim etish orqali davlat boshqaruvi samaradorligini oshirish SMART hukumat kontseptsiyasini amalga oshirish Oldimizga qo`yilgan vazifalar “Davlat xizmatlari agentligi" markazlari faoliyatini avtomatlashtirish "UZ E-VISA" axborot tizimini yaratish Loyihalarni boshqarish bo'yicha yagona milliy tizimni yaratish Tashqi savdo operatsiyalarining yagona elektron axborot tizimini takomillashtirish 25 ta yangi tashkil etilgan axborot tizimlarini joriy etish va davlat organlarining ma'lumotlarni idoralararo uzatish tarmog'iga ulanishi Уй хўжаликларда трансакцион харажатларнинг турлари Ахборот излаш 1) мазкур харажатлар уй хўжаликларида етарлича ахборотнинг мавжуд эмаслиги шароитида вужудга келганлиги учун ҳам, бугунги кунда мамлакатимизда уй хўжаликлари фаолиятида айнан ахборот излаш харажатларининг улуши юқорилигини таъкидлаш лозим. 4) Музокаралар олиб бориш Ўлчаш 2) турли неъматларнинг хусусиятларини миқдорий баҳолаш жараёни ўлчов аппаратларига харажат қилишни, воситачилар (мустақил экспертлар, баҳолаш ва лаборатория) хизмати учун ҳақ тўлашни назарда тутади. Мулк ҳуқуқини алоҳидалаштириш дейилганда мазкур субъект эгалик қилувчи ҳуқуқлар, ҳуқуқ объекти, ҳуқуқ субъекти ва шунингдек, мазкур ҳуқуқларга риоя этилишини таъминлаш механизмини аниқлаштириш орқали алоҳида шахслар ёки шахслар гуруҳи учун алоҳидалик режимини яратиш тушунилади. Мулкий ҳуқуқ 5) 3) Келгусида томонларнинг ўз мажбуриятла-рини бажара олиш қобилиятига таъсир этувчи жараёнлар юқори даражадаги ноаниқлик билан тавсифланса, вазиятни қўшимча таҳлил қилиш, ўзгаришларни аниқлаш, башоратлаш талаб этилади. Ушбу вазифаларни ҳал этиш эса қўшимча ресурсларни жалб қилишни тақозо этади. Аҳлоқий меъёрлар билан чегараланмаган, яъни алдов, айёрлик ва ёлғон ишлатиш билан боғлиқ бўлган хатти-ҳаракат сифати-да таърифланади. Оппортунистик хулқ-атвор харажатлари, одатда, ижтимоий алоқа иштирокчиларидан бири бошқа иштирокчининг аҳлоқий фазилатларига ортиқча баҳо берганда пайдо бўлади. Оппортунистик хулқ-атвор 26 27 • Рақамли иқтисодиётнинг тармоқ ва имкониятлари жуда кенг бўлиб, улар қаторида банклар томонидан кўрсатиладиган хизмат турларида ҳам кузатиш мумкин. Ҳусусан, аҳолини кредитлашда кредит скоринги тизимидан жаҳон амалиётида кенг фойдаланилади ва бунда юзлаб ўзига хос тавсифловчи кўрсаткичлардан иборат бўлган скоринг хариталари тузилади. Ушбу модель кредит скорингининг асосий воситаси ҳисобланади. Амалда, у мижознинг кўрсаткичларини унга берилиши мумкин бўлган кредит миқдорига ёки муайян шароитларда кредит хавфи даражасига скоринг тизими орқали боғлайди. Шу нарса маълумки,турли бозор шароитлари учун ўзига хос ҳар хил скоринг моделлари талаб қилинади. 29 Алоҳида таъкидлаш лозимки, давлатнинг қўллаб-қувватловчи сиёсати рақамли иқтисодиётнинг жадал тараққий этишига таъсир кўрсатади. Иқтисодий тараққиётнинг изчил ривожлантириш мақсадида: • рақамли инновациялар соҳасида давлат-хусусий шерикчилик муносабатларини қонун йўли билан тартибга солиш; • иқтисодиётда янги технология ва ахборот оқимларидан фойдаланишни рағбатлантириш; • уй хўжаликлари аъзоларининг рақамли маконда фаолият кўрсата олишларини таъминлаш мақсадида ўқувчи ва талабаларнинг янгича фикрлашларига хизмат қилувчи ўқув дастурларини жорий этиш; • рақамли технологиялар соҳаси учун малакали мутахассис ва кадрлар тайёрлашни йўлга қўйиш талаб этилади. ЭЪТИБОРИНГИЗ УЧУН РАҲМАТ!