Хорватский алфавит - Udruga za ruski jezik i kulturu

ХОРВАТСКАЯ
ГРАММАТИКА
СБОРНИК УПРАЖНЕНИЙ
2
Составитель:
Mato Špekuljak
Udruga za ruski jezik i kulturu http://www.ruskijezik.info/russkij/
Zagreb 2012 (I редакция)
Напоминание:
Этот сборник будет постепенно пополнятся новыми упражнениями, полезными для практического
овладения хорватской грамматикой. Приносим извинения за возможные небольшие недочёты в
первой редакции сборника. При расстановке ударений, как правило, саблюдалась литературная
норма произношения, но иногда предпочтение отдано более разговорному варианту при условии его
более широкого распространения в речи жителей города Загреба. Перепубликация разрешается при
условии упоминания составителя пособия и ссылки на сайт издавшей её организации. Ключ к
упражнениям будет в ближайшее время бесплатно доступен по адресу: moskva@ruskijezik.info.
3
Уровень I
4
5
Настоящее время хорватских глаголов
1. Ivan (igrati) nogomet.
2. Ja Vas (slušati).
3. Domagoj i Luka (čitati).
4. Oni (razgovarati) o školi.
5. Goran i Marko (živjeti) u Šibeniku.
6. Koliko (koštati) ovaj časopis?
7. Što oni (raditi)?
1. Zvonko i Mario (gledati) tenis.
2. Koliko (koštati) salama i kruh?
3. Kamo (voziti) ovaj tramvaj?
4. Ja (pisati) pismo Katarini.
5. Kamo oni (putovati в нужной форме ударение перейдет на первй слог)?
6. Mi (ne igrati ударение перейдет на отрицательную частицу) tenis.
7. Zar vi (ne slušati ударение перейдет на отрицательную частицу) radio?
В следующих предложениях опустите личные местоимения:
1. (Mi pitati) Sonju gdje je Goran.
2. (Vi morati) to reći i ocu.
3. U koliko sati (ti doručkovati)?
4. (Vi željeti) li kavijar?
5. (Vi ići) li na ručak?
6. (Ti čitati) li časopis?
7. (Ti gledati) li televiziju?
Настоящее время возвратных глаголов:
1. Damir i Josip (odijevati se)
2. Zašto (vi личное местоимение пропустите češljati se) u hodniku?
3. Vesna (umivati se в нужной форме ударение перейдет на первй слог) već pola
sata.
4. Majka se žuri, ali mi (ne žuriti se ударение перейдет на отрицательную частицу).
5. Zašto (ti ne brisati se личное местоимение пропустите, ударение перейдет на
отрицательную частицу, s переходит в š)?
6. Zašto (ne žuriti se ударение перейдет на отрицательную частицу), vrijeme je ići
na posao?
7. Već (ja личное местоимение пропустите oblačiti se в нужной форме ударение
перейдет на первй слог).
Хорватский вспомогательный глагол biti (быть)
1. Ja (biti) Marija.
6
2. To (biti) stan obitelji Horvat.
3. Vi (biti) na balkonu.
4. Gordana (ne biti) na telefonu.
5. (Biti) li Lidija kod kuće?
6. (Biti) li oni umorni?
7. (Biti) li ti umoran?
Будущее время (первое) хорватских глаголов
1. Moji roditelji (kupiti) novi auto.
2. Mama, i sutra (raditi) kajganu?
3. Liječnik (prepisati ti) najbolji lijek.
4. Ana, (ti danas razgovarati) s ocem?
5. Domagoj (ići) u novi vrtić.
6. Goran (ostati) kod kuće.
7. Najprije (nastupiti) ovaj pjevač.
В следующих предложениях опустите личные местоимения:
1. U srijedu (mi igrati) nogomet.
2. Ako želite, (mi pomoći vam).
3. (Ja odnijeti) sako u kemijsku čistionicu.
4. Dajte nam telefonski broj, (mi nazvati) Danijelu.
5. Tu knjigu (mi kupiti) sljedeći mjesec.
6. Ako želiš (mi prošetati) ovim parkom.
7. (Mi napisati) im pismo, ali doći ne možemo.
В следующих предложениях опустите личные местоимения:
1. Sutra (mi ići) u kazalište.
2. (Ti htjeti) ići s nama?
3. (Ja najprije izglačati) hlače.
4. Čuvajte se, (vi dobiti) upalu pluća!
5. (Ja uzeti) sa sobom novu bilježnicu.
6. (Ja ne napisati) to pismo.
7. Dokle (ti češljati se)?
Прошедшее время (перфект) хорватских глаголов
1. S kim (Tomislav razgovarati) preko telefona?
2. Majka (ispeći) kajganu.
3. Jesi li (umiti se), Davore?
4. Marko i Bojan (jučer igrati) nogomet.
5. Mama danas (ne biti) na poslu.
7
6. Tomislav (naći) svoju bilježnicu pod krevetom.
7. Sanja (pročitati в нужной форме ударение перейдет на первый слог) knjigu.
1. Vlak (stići) u sedam i trideset.
2. Kćerkica (plakati) cijelu noć.
3. Jučer me (cijeli dan boljeti) glava.
4. Sinčiću (svidjeti se) u zoološkom vrtu.
5. Ti (preporučiti nam) ovaj dućan.
6. Gordana (cijeli dan obilaziti) dućane.
7. Prodavačica (staviti) na vagu naranče, jabuke i datulje.
В следующих предложениях опустите личные местоимения:
1. Zašto si (ti женский род ne izmjeriti) temepraturu?
2. Danas (oni zatvoriti) dućan ranije, zbog inventure.
3. (Oni dugo čekati) njegovo pismo.
4. (Mi мужской род uštedjeti) mnogo novaca.
5. Dugo se (ja женский род ne kupati) u Jadranskom moru.
6. Mi мужчина и женщина (plesati) dok je orkestar svirao.
7. (Ona pročitati в нужной форме ударение перейдет на первый слог) samo dvadeset
stranica.
Повелительное наклонение хорватских глаголов
1. Josipe, (čitati) što tu piše!
2. Igore, (misliti) na školu!
3. Jasna, (umivati se в нужной форме ударение перейдет на первй слог)!
4. Mama, (požuriti)!
5. Damire, (oblačiti se)!
6. Marijana i Dražene, (požuriti se)?
7. Tata, (ići) s Igorom u kazalište!
1. (Obući в нужной форме ударение перейдет на второй слог) kaput, Slavice!
2. (Mi pročitati личное местоимение пропустите) što ovdje piše, Ivane!
3. Ne (zaboraviti) kupiti hrenovke, Vesna i Slavica!
4. (I mama pogledati 3 л. ед. ч.) ovu fotografiju, tata!
5. (Nazvati в нужной форме ударение перейдет на второй слог) liječnika, Mirko!
6. (Čekati), molim vas, zeleno svjetlo na semaforu!
7. (Ne bojati se в нужной форме ударение перейдет на отрицательную частицу) ovog
psića, kćerkice!
Сослагательное наклонение хорватских глаголов
1. (Oni kupiti) trešanja, ali još ih nema za kupiti.
2. Ako požurimo (moći se женский род) vratiti kući prije sedam sati.
8
3. Sonja (biti) ljepša da je ostavila dugu kosu.
4. Oni (razvesti se) da nemaju djece.
5. Tanja (doći) da ima vremena.
6. Zajedno (biti nam) veselo.
7. (Marija ustati) rano, ali voli dugo spavati.
В следующих предложениях опустите личные местоимения:
1. (Ja женский род kuhati) na plin, ali nemam plinski štednjak.
2. (Mi мужчина и женщина kupiti) nov namještaj, ali nemamo novaca.
3. (Ja мужской род kupiti) taj kaput, ali nemam dovoljno novaca.
4. Adrijana, (ti moći) naručiti si nov kostim?
5. (Ja odjenuti) novu večernju haljinu, ako ti se sviđa.
6. Da li (vi женский род naljutiti se) ako ne dođemo?
7. (Mi мужской род pročitati в нужной форме ударение перейдет на первый слог) tu
knjigu, ali nemamo vremena.
Склонение хорватских существительных мужского рода
(единственное число)
1. Sanja piše (Igor)?
2. Vlado sada nije u (Zagreb)?
3. Marija razgovara s (Ivan) preko telefona?
4. Nada ide u kazalište s (prijatelj).
5. Od (Josip) nema odgovora.
6. Poslije (ručak) Damir čita časopis.
7. Bojana ne misli o (ručak в именительном падеже - беглая гласная).
1. Mama i tata ručaju na (balkon в нужной форме ударение перейдет на второй слог).
2. Zlatko živi kod (brat).
3. U (srpanj в именительном падеже - беглая гласная) idem u Moskvu.
4. Nisam zadovoljna vašim (prodavač в нужной форме ударение перейдет на третий
слог).
5. U Zagrebu nema (trolejbus).
6. Trebam li ići (pločnik) do mosta?
7. U (autobus) je bilo mnogo ljudi.
1. Lidija piše Slavku, a ne (Zoran).
2. Damir je sada u (Zadar в именительном падеже - беглая гласная).
3. Večeras odlazim u (Split).
4. Igor razgovara s (učitelj).
5. Vlado ide k (Mladen).
6. (Igor) sada nema kod kuće
7. On danas odlazi iz (Karlovac в именительном падеже - беглая гласная).
9
1. Koliko dugo čekaš u tom (hodnik)?
2. On ne može bez (posao в именительном падеже - беглая гласная).
3. Moja kći voli kruh s (džem).
4. U dućanu nema (mlijeko).
5. Volite li kruh s (maslac)?
6. U čaju nema (šećer).
7. Jeste li zadovoljni ovim (namještaj)?
Склонение хорватских существительных женского рода (единственное
число)
1. Piše li Josip (Marina)?
2. Ivica gleda (utakmica).
3. Goran razgovara s (mama).
4. Ja ne radim u (škola).
5. (Mama) nema kod kuće.
6. Voli li on svoju (mama)?
7. Dražen studira zajedno s (Marija).
1. Platiti treba na (blagajna).
2. Oni žive u Preradovićevoj (ulica).
3. Zašto nema (prodavačica)?
4. Tramvajska postaja je pred (škola).
5. Na štednjaku nema (kajgana).
6. Ona ne živi u stanu, nego u (kuća).
7. Što radite u mojoj (soba)?
1. Marija ide sa (Sonja) u dućan.
2. Jasna vidi (teta) u dućanu.
3. Tomice, primakni fotelju k (teta)?
4. Je li kod (teta) onaj gost?
5. Katarina ide k (Ivana).
6. Mama ide na posao s (teta).
7. Teti je došao gost iz (Rusija).
1. U dućanu nema morske (sol).
2. Dočekujemo ih kruhom i (sol).
3. Ne mogu zaspati od (glad).
4. Mama ide na more sa sinom i (kći).
5. Volim spavati po (noć).
6. Njemu više nema (pomoć).
7. Već se dugo bavim tom (misao).
10
Склонение хорватских существительных среднего рода (единственное
число)
1. Petar voli kruh s (vrhnje).
2. Tata spava u (odijelo).
3. Djeca se raduju (more).
4. Kod kuće nema (vino).
5. Danas nema (sunce).
6. Nisam zadovoljan ovim (odijelo).
7. Imam boru pod (oko).
1. On je već dugo u njenom (srce).
2. Ja sve pečem samo na (ulje).
3. Jeste li zadovoljni ovim (jelo)?
4. Kad si bio posljednji put u (kazalište)?
5. Upalu pluća prebolio sam u (djetinjstvo).
6. Ivan piše Katarini ljubavno (pismo).
7. Što ćete raditi na (selo)?
Множественное число существительных всех трех родов
1. Jesu li sutra (dućan в нужной форме ударение перейдет на второй слог) otvoreni?
2. Evo police s ribljim (konzerva).
3. Razgovarate li o (učitelj)?
4. Petra ide u kazalište s (prijatelj).
5. (Bilježnica) leže na stolu.
6. Oni se raduju (gost).
7. Tanja i Josipa razgovaraju o svojim (teta).
1. Ne ide se u goste bez (dar).
2. Već mjesec dana nismo imali (gost).
3. U našem gradu nema ni (kino) ni kazališta.
4. Ova knjiga košta sto dvadeset (kuna).
5. Na nebu danas nema (oblak).
6. Koliko ovdje ima (šalter)?
7. Imate li (višnja)?
1. Unuke vole svoje (baka).
2. Silvija ne voli svoje (učitelj)
3. Jesi li jučer vidjela svoje (prijateljica)?
4. Dječaci vole (djevojčica).
5. Dugo nisam vidio svoje (roditelj).
6. Nismo zaboravili predivne (noć) na moru.
7. Čitam jučerašnja elektronička (pismo).
11
1. U ovoj knjižari nema osnovnoškolskih (udžbenik).
2. Bez dobrih (rječnik) nije moguće prevoditi.
3. Očevi se raduju (kći).
4. Kolege, jeste li zadovoljni svojim (kolegica)?
5. Vesnica je na bakinim (ruka).
6. U ovom dućanu nema dobrih (suknja).
7. Oni i dalje žive u njihovim (srce).
Хорватские прилагательные
1. Kupili smo (nov) fotelju.
2. Na (plav) nebu nema ni jednog oblaka.
3. Mama je sašila Jasni (vunen) suknju.
4. Imaš li (velik) krevet?
5. U našoj ulici nema ni jednog (velik) dućana.
6. Što imaš u (kožni) torbi?
7. Djeca se raduju (nov) učitelju.
1. Volim se kupati u (Jadranski) moru!
2. Jelena, kupi si ovu (plav) suknju!
3. Tata će si kupiti (nov) odijelo.
4. U dućanu nema (dječji) knjiga множественное число.
5. Imate li (plav) stolaca?
6. Danas igramo nogomet sa (stran) gostima.
7. Dajte mi, molim Vas, te (star) časopise!
1. Majka je ispekla (fin) kolače.
2. Nemam (vunen) haljina, imam samo ljetne.
3. Ne znam što ću sa (slobodan) danima.
4. Pogledajte, molim Vas, ove (nervozan) majmune!
5. Nemam za vas (preporučen) pisama.
6. Oni žive u ovim (visok) zgradama.
7. Sinovi su mi (dobar) učenici.
Степени сравнения хорватских прилагательных
1. Kristina je (lijep превосходная степень, в нужной форме ударение будет на первом
слоге) djevojka u školi.
2. Željka, gdje je tvoja (nov превосходная степень, в нужной форме ударение будет на
первом слоге) haljina.
3. Moje su kćeri (lijep) nego tvoje.
4. Ova je kuća (nov) nego ona.
5. Naša ulica je (miran) od vaše.
6. Ilica je (dug превосходная степень, в нужной форме ударение будет на первом
12
слоге)
ulica u Zagrebu.
7. Naše more je (plav) od vašeg.
1. Na (visok превосходная степень, в нужной форме ударение будет на первом слоге )
katovima je svijetlo.
2. Dodaj mi, molim te, ono (nov superlativ, в нужной форме ударение будет на первом
слоге) odijelo!
3. Naša je kuća (star превосходная степень, в нужной форме ударение будет на
первом слоге) u ulici.
4. Imate li ovaj rječnik u još (tvrd сравнительная степень) uvezu?
5. Ovaj kolač mi je (sladak) od onog.
6. Nisam vidio (zadovoljan сравнительная степень, в нужной форме ударение будет
на третьем слоге) čovjeka!
7. Kupit ću ovu (lak сравнительная степень) haljinu.
Хорватские личные и возвратное местоимения
1. Napisat ćemo (on) pismo.
2. Pokazat ću (ona) gdje sam prije živjela.
3. Ne volim s (oni) putovati.
4. Recite (mi) gdje smo sada?
5. Bez (ti) ne idemo nikamo.
6. Nisam (vi) ništa pitao.
7. Razgovarali su cijeli dan o (mi).
1. Radije ću (ona) kupiti nov kaput.
2. Ti i bez (ja) možeš dobro izabrati.
3. Napisao (mi) je samo nekoliko redaka.
4. Ja (oni) više ne volim.
5. Slavko (ona) je brzo zavolio.
6. Nije (ona) bilo cijeli dan kod kuće.
7. Kupit ćemo (ti) nov ogrtač.
1. Ona nije zadovoljna (sebe).
2. Napisala sam pismo sama (sebe).
3. Svatko voli (sebe).
4. Možete li nam nešto reći o (sebe)?
5. Ona (sebe нужная форма будет безударной) neće kupati.
6. Majka (sebe нужная форма будет безударной) to ne može oprostiti.
7. Svatko (sebe нужная форма будет безударной) je sam najbolji prijatelj.
13
Хорватские притяжательные местоимения
1. (Njegov) sako je bio jeftin.
2. Razgovarale smo s (njegov) ocem.
3. Ne govorim tebi, nego (tvoj) mužu.
4. Nije došla Vama, nego (vaš) ženi.
5. Roditelji su razgovarali s (naš) učiteljima.
6. O (moj) ocu će se još dugo govoriti.
7. Otići ću k (njegov) roditeljima.
Хорватские указательные местоимения
1. Od (ovaj) lijeka ćete se znojiti.
2. Idemo (onaj) prijatelju u Pulu.
3. (Ovaj) vlakom ćemo stići u Rijeku do večeri.
4. S (takav) prijateljima uvijek je veselo.
5. Uzmi, molim te, (taj) pisma i odnesi ih na poštu.
6. Od (onolik) orkestra uopće se nije čula pjevačica.
7. (Takav) učiteljici svi učenici su dobri.
Хорватские вопросительно-относительные местоимения
1. (Kakav) imate oca?
2. Na (koji) stanici trebamo sići?
3. (Tko) se djeca vesele?
4. (Kolik в нужной форме ударение будет на втором слоге) sina Vi imate!
5. Ne znam (što по-русски: на чём) je bolje putovati na more, vlakom ili
autobusom?
6. (Tko по-русски: кого) nema, bez njega se može.
7. To je film (koji по-русски: которого) već dugo nije bilo u kinima.
Хорватские неопределённые местоимения
1. Sada su (sav) kod kuće.
2. (Sav) ove noći nisam mogao spavati.
3. Veselimo se (svaki) novom danu!
4. Vi ovdje (netko) čekate?
5. Zlatko voli (svaki) ženu.
6. O (nešto) moramo razgovarati.
7. Ostavila sam kišobran u (neki) dućanu.
14
Хорватские числительные
1. Kupit ću (5) knjiga i (2) bilježnice.
2. Ivan je čekao Anu s (2) prijateljima.
3. Marija će sašiti Lidiji suknju sa (7) gumba.
4. Pišemo pismo (3) prijateljima.
5. Žarko je na službenom putu s (2) kolegicama.
6. Završili smo s (4) lekcijama.
7. Nema (3) djevojaka.